| 
  • If you are citizen of an European Union member nation, you may not use this service unless you are at least 16 years old.

  • Stop wasting time looking for files and revisions! Dokkio, a new product from the PBworks team, integrates and organizes your Drive, Dropbox, Box, Slack and Gmail files. Sign up for free.

View
 

Мобилно учење

Page history last edited by Nada Purtic 7 years, 1 month ago

Увод

 

У данашње време тешко је, готово и немогуће, замислити да неко нема и не користи мобилни телефон у било  ком делу света да живи. Осим за телефонске позиве и слање и примање порука, служе  за фотографисање, преузимање са интернета и слушање музике, снимање видео и звучних записа и њихово постављање на интернет, играње игрица, претраживање интернета, навигацију, подешавање аларма за буђење,  приступ друштвеним мрежама, коришћење мапа, рачунање, превођење, примање и слање електроснке поште, читање новина и књига, писање белешки и подсетника и многе, многе друге ствари. Иако мобилно учење никако не треба изједначити само са употребном мобилних телефона у настави, узевши све ове функције у обзир, само је питање времена када ће  мобилни телефони, али и остали преносиви уређаји, пронаћи своје место и улогу и у нашем образовном систему.

 


 

Колико верујете да је могуће и педагошки оправдано да један школски час започне речима наставника: ,,Децо, узмите своје мобилне телефоне и укључите их, почињемо да радимо.''? Стварност је у већини учионица  потпуно супротна јер готово све  школе системски забрањују, углавном неуспешно, доношење и коришћење мобилних уређаја у току наставе. Разлози су најчешће оправдани јер ученици телефоне користе за разговоре, поруке, слушање музике, играње и снимање које нема никакве везе са оним што се дешава на часу, а ђаци се овако понашају  јер им је на часовима углавном досадно, неактивни су  и назаинтересовани за оно што им се предаје пошто је сувише удаљено од ствари које их занимају и реалног света око њих. Циљ овога текста је да вам представи неке основе технологије и педагошког концепта ове нове врсте учења и наведе вас на размишљање колико је она могућа и оправдана у нашој образовној пракси.

 

Технологија

 

Мобилно учење се дефинише као врста електронског учења помоћу употребе мобилних уређаја. Иако се при помену мобилних уређаја најчешће помисли на мобилни телефон који се у многим образовним контекстима већ назива  преносиви уређај за учење (mobile learning device), то су сви  они  уређаји који су  покретни (могу се користити било где, нису везани за једно место), погодни за држање у руци (не морају се постављати на неку радну површину), лако преносиви (могу се носити у торби или џепу и напунити батерију на било ком месту) и лагани (немају велику тежину) (Effective Mobile Learning, Shelly Sanchez Terrell). Водећи се овим критеријумима, преносивим уређајима за учење у најширем смислу можемо сматрати најједноставније мобилне телефоне, паметне мобилне телефоне (телефоне са напредним функциама једног рачунара), таблет рачунаре (покретне рачунаре са екраном осетљивим на додир), електронске читаче књига (е-читаче), ем-пе 3 или 4 плејере, нетбук рачунаре (мале лаптоп рачунаре слабијих могућности), дигиталне фотоапарате и камере и конзоле за играње видео игрица.

 

Водич за употребу мобилних уређаја приликом учења (Mobile Devices for Learning) образовне фондације Едутопиа (Edutopia) их овако представља:

 

 

 

 

 

Мобилни телефон

Најједноставнији, али још увек довољно моћан уређај. Може се користити у групном раду помоћу кратких текстуалних (ес-ем-ес) порука и за снимање фотографија и говора.

 

 

 

 

Паметни телефон

Мобилни телефон са многим напредним функцијама једног рачунара. Осим класичних функција телефона, могу преузети многе апликације и имају могућност коришћења бежичног интернета. Може се користити за снимање аудио и видео записа, тексуталну и електронску преписку и употребу апликација, тј. малих програма.

 

  

 

Таблет рачунар

Покретни рачунар са екраном осетљивим на додир. Има готово све функције електронског читача и рачунара. Погодан је за претраживање интернета, употребу апликација, играње игрица, гледање и креирање филмова.

 

      

 

Е- читач

Осим основне функције подржавања разних формата електронских књига и складиштења читавих библио-тека, омогућавају и коришћење речника. Све више замењују папирне уџбенике и часописе.

 

 

ем-пе 3 или 4 плајер

Електронски уређај који омогућава складиштење и пуштање дигиталних медија (аудио, видео, слике итд...). Могу се користити за снимање, постаљање или преузимање лекција или других садржаја у аудио или видео формату.

 

 

 

У ширем смислу, и дигитални фотоапарати, камере, конзоле и нетбук рачунари би се такође могли сврстати у преносиве уређаје употребљиве у настави, али они неће бити тема овог текста.

Циљ употребе ових уређаја у образовне сврхе је да смањи ограничења статичних простора за које је учење најчешће везано (школа, учионица, кућа), приближи наставне садржаје ученицима помоћу медија и уређаја са којима су они већ веома добро упознати, вешти и који чине важан део њиховог свакодневног живота, и, можда најважније, повуче са собом и привуче нове наставне методе којима би се ученици у току свог образовања ангажовали на смисленији, функционалнији  и креативнији начин.

 

Примери

Постоје много начина на које се мобилни уређаји могу интегрисати у наставу, а на вики Е-језици (E-Languages) на страници Почетак  мобилног учења (Getting Started with M-Learning) аутори Ники Хокли (Nicky Hockly) и Марк Пегрум (Mark Pegrum) описују следеће као најчешће:

 

 

Подкастинг

Подкастинг представља серију аудио записа који могу бити пропраћени слајдовима, сликама или текстом и који се снимају и слушају помоћу рачунара. Нешто више о подкастингу у настави можете прочитати у овом тексту из једног од претходних бројева ПИЛ часописа. Међутим, у последње време, ови записи се све више и чешће преузимају и слушају помоћу мобилних уређаја попут ем-пе 3 плејера и, наравно, мобилних телефона.

Поскастинг се у настави може користити на два начина. Један је да наставници сниме  звучне записе својих предавања и намене их ученицима за слушање најчешће као додатни материјал, а све чешће и у виду правих лекција и тада замењују преношење наставног садржаја на самом часу. Недавно се појавио и термин курскастинг (coursecasting) који означава управо ову појаву постављања свих лекција читавог курса у овом формату. То може бити корисно јер омогћава неограничен број приступа усменим предавањима као и у све популарнијем концепту наставе – изврнутој учионици (the flipped classroom).

Други начин на који се подкастинг  у настави може искористити је да ученици, самостално или групно, креирају садржај и сниме аудио записе за објављивање на интернету. Ово се често назива креативним подкастингом (creative podcasting).

 

Апликације

Апликације су мали програми који се могу преузети са интернета и инсталирати на мобилне уређаје,  имају одређене и ограничене функције,  могу да раде са  и без повезивања уређаја на интернет и који су највећим делом бесплатне за преузимање, мада има и оних за које је потребно извришити уплату. Тренутно постоје хиљаде апликације само у категорији образовања, намењених како ученицима тако и наставницима и које су предвиђене за употребу у готово свим предметима и на свим нивоима. Највећа вредност им је у томе што су веома једноставне и погодне за употребу, али педагошки могу бити само део и додатак традиционалној настави ако се користе за преношење информација и квизове. Будући да је тежња готово свих креатора друштвених мрежа и веб 2.0 алата све већи број корисника, сада готово да нема услуге на интернету која нема и своју апликацију за преузимање на било коју врсту мобилног уређаја.

 

Гласања (polling)

Ова употреба мобилних уређаја представља могућност  анкетирања и гласања преко инернета и може му се приступити помоћу рачунара или мобилног уређаја. Користи се у ситуацијама када наставник постави питање, а од ученика се очекује да свој одговор дају тренутно и  на лицу места, тј. у учионици, бирајући одговарајућу опцију свог одговора и пошаљу је било путем бежичне интернет везе  и линка или ес-ем-ес (кратке тексуталне) поруке на онај број који наставник представи за сваку опцију. Истовремено, будући да се гласање или одговарање дешава у реалном времену, сви одговори се могу одмах видети на веб страници оног сервиса који је наставник одабрао и у облику графикона. Овакав начин рада може имати своју предност у томе што наставник одмах добија повратну информацију о, на пример, тренутном нивоу знања својих ученика или неким жељама и резултатима гласања. 

 

Снимање мултимедијалних садржаја

Помоћу готово свих мобилних уређаја, чак и најстаријих и најједноставнијих модела мобилних телефона, могуће је снимати мултимедијалне садржаје који се састоје од текста, слика, звучних и видео записа. Моблогинг (moblogging) је једна од тренутно савршенијихтехника која омогућава директно постављање текста, слика, аудио и видео записа на блог са било ког места, на пример, са екскурзије или неког другог догађаја, путем мобилног телефона. Ово је веома слично постављању садржаја на Фејсбук или Твитер, једино што се записи постављају на блог те се касније могу уређивати, организовати, допуњавати, коментарисати, вредновати итд...  Детаљније о оваквој примени мобилног учења можете прочитати на страници Вебциклопедије - Моблогинг.

 

Кју-ар кодови

(QR = quick response = брзи одговор) су дводимензионалне графике које у себи садрже одређену информацију о кратком тексту, слику или, најчешће, хипервезу ка неком извору на интернету. Код се очитава помоћу мобилног телефона прикљученог на интернет и апликације. Покретањем апликације, камером на телефону се зумира графика, тј. код, и тада се отвара веб страница или појављује текст, слика, број.... Код се веома лако може креирати помоћу неког од сад већ многобројних веб 2.0 који нуде ову услугу, а генерисан код се може одштампати и поставити на огласну таблу или плакат,  преузети као слика и тако убацити на презентацију, визит картицу или страницу часописа или поставити на неко друо веб место. Ако се код скенира са неког другог веб места, онда он нема неку суштинску разлику од постављања хипервезе јер је кориснику тада чак и лакше да кликне на њу него да вади мобилни уређај, покреће апликацију и околним путем стиже до садржаја. Међутим, ако се код постави у физички, а не виртуелни свет, онда то представља спој и интегрисање стварног света и интернета, представља феномен назван ,,веб среће свет'' и  једноставнију варијанту проширене стварности о чему ће ускоро бити речи. Али, за разлику од проширене стварности, креатор кју-ар кода може да контролише садржај који поставља на овај начин.

 

Геосоцијално умрежавање и проширена реалност  

Геосоцијално умрежавање је друштвено умрежавање помоћу мобилних уређаја. Ово подразумева да се корисници повезују помоћу џи-пи-ес и уређаја повезаних интернетом попут мобилних телефона. На овај начин технологија све више задире у приватан живот и корисници са лица места објављују нови статус на мрежи и постављају слике другима на увид, као и коментаре и приказе разних места која су посетили или на којима се још увек  налазе у току објављивања новог статуса. Фокус се помера са стварног ка виртуелном свету и познати се више не траже погледом према људима и њиховим лицима него обавештењима на мобилним уређајима да се неко од ваших пријатеља појавио и пријавио на истом физичком месту путем свог мобилног уређаја. Проширена стварност (AR = augmented reality) представља ,,проширивање''  реалног света информацијама са интернета. Посматрањем реалног света око нас кроз камеру мобилног уређаја и уз помоћ интернета и  апликације, ви сада уз физичке одлике можете и ,,видети'', тј. прочитати на екрану, уз слику објекта, многе информације које се налазе на интернету у вези са том реалношћу (нпр.  приказе и оцене квалитета неког ресотрана,  производ у продавници и његове цене у другим продавницама у околини,  итд...). За разлику од кју-ар кодова, корисник нема контролу и утицај на оно што је на интернету објављенo у вези са предметом или објектом коме се на овај начин приступа.

 

Континуум мобилног учења

Као и код сваке друге технолошке новине, и приликом увођења мобилних уређаја у наставни процес не постоји један  исправан начин  да се то уради, већ интегрисање мобилног учења у редовну наставу зависи од услова у којима радимо и циљева које желимо да постигнемо. Ипак, један принцип мора бити константан: квалитативна и суштинска промена и бољитак у односу на претходни начин рада и повезаности са општим педагошким принципима о чему ће бити речи мало касније.

 

У свом блогу Станица за е-модерирање (E-Moderation Station), Ники Хокли (Nicky Hockly) у серији од десет текстова о уводу у мобилно учење представља градацију степена и начина увођења мобилног учења у наставни процес. Важно је одмах на почетку напоменути да се овде не ради о избору између једне или друге крајности, већ у степену.

 

Ако планирате, како ћете користити мобилне уређаје у настави?

 

у учионици                                                        >    -------------------------- <          у покрету

Да ли желите да вам ученици користе мобилне уређаје у учионици, у току часа (снимање аудио и видео записа, коришћење речника, претраживање интернета, учествовање у анкетама и квизовима, слање ес-ем-ес проука...) или ван часа, у покрету или код куће (снимање, слушање и гледање аудио и видео садржаја, играње игрица...)? Или оба? 

 

школски уређаји                                            >    -------------------------- <          ученички уређаји

Да ли ваша школа има могућности да обезбеди пар десетина мобилних уређаја за коришћење на часу или планирате да ученици раде са својим сопственим (BYOD = Bring Your Own Device)? Или оба?

 

мултимедијални, богат садржај           >    -------------------------- <          текстуални, ,,скроман'' садржај

Какав садржај ће ученици користити на мобилним уређајима: мултимедијални (слике, аудио, видео, приступ интернету...) или текстуални (ес-ем-ес поруке, квизови и анкете, једноставне игрице...)? Или оба?

 

садржај одређује наставник                   >    -------------------------- <          садржај бира ученик

Да ли ће наставник бирати и креирати садржај и слати га ученицима или ће ученици сами бирати и трагати за циљаним садржајем по својим нахођењима, интересовањима и потребама? Или оба?

 

стратегијски приступ                                    >    -------------------------- <          спонтани приступ

Да ли ће учење помоћу мобилних уређаја бити стратегијски и системски планирано са различитим и разноврстним функцијама и наменама, или повремено и спонтано, у зависности од контекста? Или оба?

 

Педагогија

Основно и најважније питање приликом увођења било које новине би требало да буде да ли ће употреба нове технологије у наставном процесу, у овом случају мобилних уређаја,  променити нешто суштинско у вези са начином на који ученици усвајају нова знања и побољшати образовање нових генерација. Ако пођемо од закључка Ники Хокли да то у највећој мери зависи од повезаности са педагогијом и то у размери од 90% значаја педагошких принципа који се прате и примењују наспрам свега 10% важности технологије која се уводи, онда је јасно да примена ,,старих'' наставних метода уз употребу нове, било које технологије не обећава готово никакав суштински и функционални бољитак и помак.

 

Оно што иде у прилог мобилном учењу је чињеница да готово 80% тинејџера у свету поседује свој лични мобилни уређај, најчешће телефон. Неки од тих телефона имају боље процесоре и веће могућности  од  десктоп рачунара који су ученицима на располагању у информатичком кабинету у школи. Ова статистика значи да је свака  учионица опремљена са око двадесетак снимача звука, слике и видео  снимка и можда десетак уређаја помоћу којих се може приступити интернету, речнику или мапи и да су ученици веома вешти у коришћењу истих јер им припадају. Та свеприступност је управо оно на чега се треба ослонити и шта треба искористити. Али, да би резултат овога стања био позитиван и продуктиван, неминовно је да се наставном процесу приђе са новим концпетом јер у супротном, сви могући позитивни ефекти ће бити изгубљени.

 

Текст Хоће ли старе тактике подучвања функционисати у сред мобилне револуције у школама? (Amidst a Mobile Revolution in Schools, Will Old Teaching Tactics Work?) разматра које критеријуме треба применити да би се лансирао успешан програм мобилног учења. Аргумент у корист ове иновације, а који произилази од горе поменуте свеприсутности,  је да се сваки ученик може ангажовати на смислен начин. Деци је школа у највећој мери досадна јер су навикли на брзи дигитални свет у коме они живе и у који зарањају истог момента кад  напусте школску зграду, или чак само учионицу. Претражују интернет у потрази за оним што их занима, играју видео игрице, преузимају музику и слике са интернета, постављају своје, повезани су и путем мреже комуницирају и  деле. Употреба сопственог мобилног уређаја је пут ка коришћењу неке врсте свог личног рачунара што је пут ка персонализованом учењу, ка прилици да  ученици ,,поседују'' оно што уче и новим и различитим начинима усвајања, креирања, дељења знања и комуницирања.

 

 

У чланку се наводи пример да ако дете, на пример, учи о расту биљака и има задатак да самостално на путу од куће до школе направи фотографије делова биљке и донесе  на час следећег дана да подели са друговима из разреда и учитељицом, онда то има сасвим другачији утицај на учење од онога када дете види ту слику у уџбенику или је пронађе на интернету. Та слика тада има потпуно друго значење за дете јер је његова, припада му, оно ју је одабрало због одређених разлога. За разлику од фотографисања дигиталним фотоапаратом, ова слика би се помоћу паметног телефона или таблет рачунара могла брзо и лако поставити у неку апликацију за обраду слике да  се обележе делови биљке, убацити у програм за прављење мапа ума или  анимација итд...  Учење кроз рад и ангажовање је оно чему треба тежити приликом планирања увођења мобиног учења.

Не постоји универзална формула за увођење ове новине. Сваки наставник и педагог са треба да, у складу са условима, узрастом ученика и циљевима потражи свој пут. Колико год парадоксално звучало, циљ мобилне револуције није механизација и стандардизација, већ, напротив – повратак људским, личним елементима подучавања и учења. Деца која уче једни од других, чинећи оно што уче и раде личним и важним дају, заправо, образовним радницима више начина да до њих допру. Будући да су мобилни уређаји присутни, вреди испитати да ли, у интеракцији са неким другим елементима, могу да донесу и произведу и суштинску  промену.

 

Таксономија мобилног учења

Један од најснажнијих аргумената за интегрисање мобилних уређаја у наставу је смањивање ограничења статичних простора за које је учење најчешће везано (школа, учионица, кућа) и приближавање наставних садржаје ученицима помоћу медија и уређаја са којима су они већ веома добро упознати, вешти и који чине важан део њиховог свакодневног живота. Као и код употребе других врста технологије у настави, и са интегрисањем мобилних технологија треба тежити суштинској промени коју могу донети, а не површној и ,,козметичкој''. Следећа слика, преузета и преведена из чланка Ники Хокли Замена или редефинисање?Мобилно учење у и ван учионице (Substitute or redefine? Mobile learning in and out of class,  Nicky Hockly) представља таксономију иновативности  задатака уз употребу мобилних технологија.

 

 

На конкретном примеру би то изгледало овако. Ако узмемо за пример циљ да ученици треба да у настави страног језика прошире речник везан за  животиње и у те сврхе користе апликације на мобилним уређајима (нпр. речник или флеш картице)  уместо да те слике гледају у уџбенику или штампаном речнику, онда би та промена била замена без функционалне промене.  Ако би се ученицима понудило да на свом мобилном уређају погледају  и послушају збирку видео снимака са кратким описом животиња, промена би била функционална  јер би се начин усвајања садржаја проширио  мултимедијалним садржајима који, у овом случају, не би био могућ без технологије. У оба ова случаја радила би се једна те иста ствар, али на другачији, атрактивнији и побољшан начин. Међутим, ако би задатак био осмишљен тако да ученици  сами пронађу слике животиња на интернету, преузму их,  поставе на неки блог и дефинишу и на тај начин заједнички креирају сликовни речник, онда бисмо могли рећи да се ради о промени задатка јер би ученици  сами креирали наставни садржај и подучавали једни друге уз помоћ технологије. А ако ученицима дамо задатак да потраже животиње у свом окружењу, направе фотографије својим мобилним телефонима, пошаљу их са телефона директно на заједнички блог и истовремено именују или дефинишу, можемо рећи да се у овом случају ради о новом дефинисању и концепту задатка  јер се чини корак ка  персонализоваом учењу где  ученици ,,поседују'' и заједнички одређују и креирају оно што уче.  Учење и настава напуштају учионицу и школу, аутентични су, дешавају се у реалном свету који нас окружује, лични су и важни, а мобилне технологије, њихова свеприсутност, познавање и лакоћа употребе омогућавају ову суштинску у важну промену. Ево како може да изгледа један такав сликовни речник (у изради): City animals in wintertime

 

Могућности за примену мобилног учења у Србији

Приликом одлуке да се мобилно учење испроба у непосредном раду са ученицима, треба размислити о многим важним факторима. Будући да се ради о неформалном и системски неподржаном начину, битно је проценити колико су управа школе, колеге, родитељи, а на крају и сами ученици вољни да подрже овакву новину. Осим ако школа није спремна да уложи одређена средства (као што се у свету већ увелико ради) и набави одређени број мобилних телефона или таблет рачунара за употребу у наставне сврхе, од ученика се очекује да доносе и користе своје уређаје. Ово подразумева велику одговорност наставника јер, у зависности од средине у којој живе и раде, нису сви ученици у прилици да имају свој мобилни уређај и доносе га у школу чиме се могу изазвати  непријатне ситуације и емоције код деце.  Са друге стране, неретко неки од тих уређаја су веома скупи и онда је потребна велика обазривост да се они не оштете или не изгубе приликом рада. Слање текстуалних или мултимедијалних порука подразумева одређене трошкове у зависности од оператера за мобилну телефонију и зато и са тим треба бити обазрив и промишљен.

 

У образованом систему Србије  интегрисање електронског учења у редовну наставу је још увек у развоју, а систем увођења мобилног учења у наставу  није системски и стратегијски осмишљен и организован у смислу обезбеђивања уређаја од стране школе.  Чак се и под  моделом који је познат као Донеси свој сопствени уређај / технологију (BYOD = Bring Your Own Device / Technology) подразумева одлука и подршка школе да се у наставне сврхе не користе школски уређаји и услуге (лаптоп или таблет рачунари, школски мобилни телефони,  бесплатан и отворен приступ интернету...)  већ ученици користе своје сопствене, личне уређаје које користе и у приватне сврхе. Ово има своје предности и мане. Иако подразумева разноликост уређаја и формата са којима наставници у неким случајевима ни сами нису упознати, овакав начин организације рада је често олакшавајући јер су сами ученици веома добро упознати и вешти у коришћењу својих мобилних уређаја и много времена које  је потребно за упутства и упознавање новим технологијама и алатима се може уштедети. 

 

Алати и примери

У дигиталном каталогу веб 2.0 алата Вебциклопедија од недавно постоји категорија Мобилно учење где ће се месечно објављивати по једна категорија са уводним делом, алатима и примерима за интегрисање овакве врсте учења у наставу.

 

 

Закључак

Мобино учење и педагогија и пракса везане за овај метод су тек у повоју, нарочито у нашој земљи. Да ли ће после почетне еуфорије и моде и оно остати у ћошку и скупљати прашину (као, на пример, интерактивне табле) или преживети и развијати се (као, на пример, електронско учење) - време ће показати. На нама, просветним радницима и педагозима, је да се о овоме начину рада информишемо, критчки му приступимо, пробамо да откријемо има ли неких потенцијала и нашим ученицима понудимо као нешто што им може бар донекле учинити учење и школу занимљивијим и кориснијим.

 

Нада Пуртић

Comments (0)

You don't have permission to comment on this page.