Увод

 

У последње време готово да ни једна тема или иновативан модел наставе не изазива толику пажњу код просветних радника као концепт преокренуте учионице. И сам назив у свом оригиналу - the flipped classroom - изазива радозналост и полемику о томе како би се могао превести на српски језик иако се већини чини да знају о чему се ту, заправо, ради. Овај текст представља неке основе ове методе као и препоруке како би могао успешно применити у наставној пракси.

 

Шта је преокренута учионица?

Дефиницију и основе овог концепта најбоље је преузети од једног од пионира преокренуте учионице, Џонатана Бергмана (Jonathan Bergmann) који је уз помоћ колега објавио серију од три чланка о овој теми и писао о  томе шта је мит, а шта реалност у вези са овом идејом (The Flipped Class: Myth vs Reality), шта подразумева модел преокренуте наставе (Are You Ready to Flip?) и открива како треба изгледа једна добро осмишљена преокренута учионица (The Flipped Class Revealed: What Does a Good One Look Like).

 

Традиционална и једноставна дефиниција преокренуте учионице гласи да је то она врста наставе у којој

•  видео снимак замењује предавања
•  као последицу тога омогућава ученицима више времена на часу за  рад по мери појединца  и сарадњу са својим наставницима или другим ученицима
• назив ,,преокренута'' означава да се оно што се некад звао ,,школски рад'' (предавање нових лекција) изводи код куће путем видео снимака које су наставници креирали, а оно што је био ,,домаћи рад'' (решавање проблема) се сада ради на часу.
•  

Ово је, наравно, поједностављен приказ овог концепта и аутори овога текста, да би разбили неке предрасуде везане за овај модел наставе, наводе најпре шта то преокренута учионица није, а потом и шта шта она, заправо, јесте.

 

Преокренута учионица НИЈЕ:       -    синоним за он-лајн видео     -    замена наставника видео снимцима     -   он-лајн курс     -   рад ученика без структуре     - провођење много времена испред екрана рачунара     - рад ученика у изолацији

Преокренута учионица ЈЕСТЕ:     - могућност за повећање интеракције на часу   - окружење где ученици преузимају одговорност за своје учење   - учионица где наставник није свезнајући мудрац, већ водич из позадине   - комбинација директних упутстава и конструктивног учења   - настава где одсутни ученици не заостају са усвајањем градива   - настава чији се садржај архивира и коме се може изнова приступити   - настава у току које су сви ученици ангажовани   -   место где је ученицима доступно персонализовано, њима лично прилагођено образовање

 

Кристал Кирч (Crystal Kirch), још једна од наставника који су допринели развоју и популаризације овог модела,   наводи као дефинишићу одлику овог концепта промену парадигме:  интерактиција наставник – ученику се замењује са ученик – ученику, а наставничка улога свезнајућег мудраца одступа пред улогом водича из позадине.

 

Она овако представља разлике између традиционалне и преокренуте учионице:

 

традиционална учионица	преокренута учионица
наставник предаје лекцију на часу ученици хватају белешке ученици на часу раде неке вођене  вежбе     ученици код куће самостално решавају проблеме	·наставник предаје лекцију код куће (путем видео снимка, али и помоћу уџбеника, чланака, слика, модела...) ученици долазе на час спремни да примењују, дискутују и повезују усвојени садржај наставник по потреби ученицима пружа подршку, помоћ и објашњења

 

http://www.knewton.com/flipped-classroom/

 

 

Постоје два важна аргумента у корист оваквог преокренутог модела. Први је употреба видео формата у наставном процесу као доброг и аутеничног начина да се технологија смислено и функционално уведе у образовање. Овакав начин рада би омогућило ученицима да лекцијама и предавањима о теоретским и апстрактним наставним садржајима приступе ван учионице, са било ког места и у било које време (WWW – whatever-wherever-whenever) и прилагоде их свом начину и темпу учења. Будући да могу  да их прегледају онолико пута колико им је потребно јер су архивирани, да по жељи одређене делове снимка понове, врате, зауставе или премотају и да не пропусте важне садржаје услед одсуства са наставе, ово би значило приступ и интеракцију са наставним садржајем на лично прилагођен начин. Асинхрони приступ и контрола презентације од стране ученика могу бити успешнији начин за усвајање образовног садржаја за разлику од синхроног окружења у учионици када наставник предаје уживо контролишући начин и брзину излагања коју он сматра одговарајућом за све ученике или услове часа.

 

Други позитиван ефекат произилази из употребе видеа као замене за предавања, а то је сво оно време на часу које је наставник ,,трошио'' на предавање лекције које сада стоји на располагању за практична и аутентична образовна искуства. Циљ и суштина овако преокренуте учионице је да се у учионици створи интерактивно окружење у ком ће ученици бити ангажовати и у центру активности, да се на часу вежба и усвојен садржај примењује, да се време са ученицима искористи на најбољи могући начин и да се акценат са пуког памћења и репродуковања информација пребаци на дубље нивое разумевања и повезивања. Дакле, отвара се простор за замену улога пасивног слушаоца улогом активног учесника путем

 

• ·         ученичких дискусија и дебата
• ·         активности које развијају више облике критичког мишљења
• ·         сарадничког рад
• ·         аутеничних задатака који симулирају реалне ситуације
• ·         вршњачког учења и подучавања
• ·         ученичког креирање садржаја
• ·         истраживачких активности које излази из оквира наставног плана и програма.

 

Овакав начин рада може да се искористи и као ослична основа за диференцирано учење помоћу начина

 

а) на који се садржај преноси изван учионице (видео снимци, звучни записи – подкасти, слике, веб странице, чланци и собе за четовање)

б) на који се садржај примењује у учионици (пројектна настава, групни рад, дебате, експерименти, лабораторијске вежбе, студије случаја, ученичко креирање видео снимака...)

ц) на који се садржај формални или неформално вреднује (самовредновање, портфолио, вршњачко вредновање...)

 

 

Како преокренути  учионицу?

 

 

Као и код разматрања увођења било које друге новине, па тако и преокренуте учионице, треба започети са кључним питањем: да ли ће се радити нешто суштински другачије или једна те иста ствар на други начин? На самом почетку планирања оваквог часа и снимања лекције, најважније је знати циљ часа и шта је то оно што се жели да ученици по завршетку часа науче или коју вештину да развију. Са тим у виду, пред наставником је задатак да, идеално, сам креира своје лекције у видео формату и постави их на јавне сервисе ученицима на располагање. Наравно, постоји и огроман број готових снимака који се могу наћи на интернету.  Најпознатији и свакако највећи репозиторијум образовних видео материјала је  Кан академија (Khan Academy) са преко три и по хиљаде образовних видео снимака из најразличитијих области. Она је само један од извора уз Нео кеј 12 (neoK12) и Тичер тјуб (Teacher Tube) на којима се могу наћи садржаји и за ученике основних школа. Приликом одабира већ снимљених предавања треба обратити велику пажљу да ли се уклапају у циљеве часа, и, наравно, у нашим условима, на ком језику су та квалитетна предвања. Некада видео снимак и није најбољи избор за одеђену врсту садржаја коју ученици треба да усвоје код куће и тада треба размислити и одабрати неки други формати којим се видео снимак може заменити. У било ком од ова два  случаја, алат (видео снимак) не треба користити ради њега самог нити је он сам по себи новина већ његова употреба треба да омогући и проузрокује суштински нови приступ настави и раду на часу. 

 

Управо у томе и јесте цела суштина овог модела наставе.  Овакав приступ за собом отвори нови простор и помера  фокус и приорите са фронталне наставе и пуког преношења, памћења и репродуковања информација на интерактивно истраживање и испитивање, истраживање садржаја и идеја, решавање проблема, пројектну наставу, креирање садржаја од стране ученика, изражавање мишљења и излагање избора и сарадњу... и у том правцу размишљати приликом планирања преокретања учионице наглавачке.

 

Да ли смо спремни за преокренуту наставу?

 

До сада смо се упознали са теоријским и педагошким основама овога модела. Да би се могло рећи да неко примењује овај концепт, подразумева се да се то не односи на један или неколико спорадичних часова по овом моделу него на системски и стратегијски приступ на нивоу школе или бар наставног предмета или наставника. Ово за собом повлачи многе реалне проблеме и ситуације које треба решити.

 

Да би започео са оваквим начином рада, наставник мора да буде информатички писмен и добро влада рачунарским програмима или веб-алатима за снимање звука, слике или екрана и постављање видео снимка на јавни сервис. Ако се користе готови снимци са интернета који нису на матерњем језику, треба их превести и текст превода укуцати или снимити звучни запис и поставити их  ,,преко'' видео записа. Такође је потребно и осмислити начин на који ће се ученицима ове лекције дати на увид што често подразумева и одабир и креирање платформе за електронско учење.

 

Да би сви ученици равноправно могли да се укључе у овакав модел рада морају имати редован приступ рачунару и интернету ван школе. Недостатак оваквих могућности се може надоместити употребом школских рачунара, али то подразумева велики број рачунара и временских термина за њихову употребу за системски прелазак на овај концепт. Предавања се могу снимити и на це-де дискете и у том случају треба их обезбедити и снимке нарезати.

На крају, али никако најмање важно, већина наставника се осећа најсигурније у улози предавача и преносиоца знања, тј. свезнајућег мудраца, и прављење снимака лекција само по себи и  не би представљао велики проблем. Међутим, то подразумева да наставник који ради по моделу преокренуте учионице треба да јако добро познаје и влада и осталим иновативним моделима наставе те може време на часу искористи за активности у чијем центру се налазе ученици које треба ангажовати и цео начин рада и вредновања процеса и резултата прилагодити овим условима.

 

Закључак

 

У нашој земљи тренутно не постоји пример да је нека школа, актив наставника или наставник појединац преокренуо цео концепт  предавања по овом методу.  Међутим, један од најсветлијих и најпознатијих је свакако Саша Поповић и његов пројекат и канал Учи слободно који је своју идеју бесплатног образовања за све демонстрирао на најбољи могући начин постављајући видео снимке решења задатака за припрему завршног испита из математике свима на располагање.  Док не чујемо за још неки пример, можда и мањег обима, сви који су заинтересовани да се више упознају и обуче за овај модел могу да похађају кратак и информативан он-лајн курс ов преокренутој учионици који је организовала образовна мрежа СОФИА (SOPHIA). Нешто више о самом курсу можете прочитати у овом тексту на блогу Вебциклопедије. Такође користим ову прилику да најавим и први електронски курс који је осмишљен и креиран по принципима преокренуте учионице  чији аутори и предвачи су и саме први сертификовани наставници у Србији за употребу овог метода.

 

Нада Пуртић