| 
  • If you are citizen of an European Union member nation, you may not use this service unless you are at least 16 years old.

  • You already know Dokkio is an AI-powered assistant to organize & manage your digital files & messages. Very soon, Dokkio will support Outlook as well as One Drive. Check it out today!

View
 

Когнитивизам

Page history last edited by Biljana Radović 8 years ago

Когнитивистичке теорије учења произашле су из когнитивне психологије, правца који је званично устројен шездесетих година 20. века, мада много ранији радови неких научника имају когнитивистички катактер (пре свега Пијажеа, творца когнитивне теорије развоја).

Когнитивна психологија усмерила је пажњу ка сазнајним менталним процесима (опажање, учење, памћење, мишљење) као основи понашања, тј. ка начину обраде информација. Когнитивисти сматрају да се у процесу обраде информација граде когнитивне (мисаоне) шеме које чине на одређени начин повезане информације, а које представљају начин на који једна особа разуме свет и појаве у њему. Учење се сматра процесом прикупљања, организовања, складиштења и налажења веза између информација. Нова искуства делују на когнитивне шеме на следеће могуће начине:

  • уколико је ново искуство у складу са претходним, оно се уклапа у когнитивну шему и тиме је чини стабилнијом и отпорнијом на промене;
  • уколико је ново искуство у нескладу са претходним, настаје тензија услед когнитивне нејасноће, што доводи до већег или мањег мењања и кориговања когнитивне шеме;
  • уколико је искуство сасвим ново, организује се нова когнитивна шема.

Према когнитивистичкој теорији учења, нагласак у процесу учења треба да буде на креирању нових когнитивних шема и реструктуирању постојећих. Као методе којима се најбоље постижу овакви ефекти предлажу се искуствени примери и разни модели којима се појашњавају, организују и повезују појмови: модели, шеме, графикони, вежбе компарације, категоризације по различитим критеријумима и сл.

 

За особе које се баве подучавањем корисно је знати основне поставке Пијажеове когнитивне теорије развоја, мада су њени поједини аспекти критиковани, па чак и оборени.

Пијаже је користио експериментални метод у истраживању развоја когнитивних процеса. (Когнитивисти инсистирају на експерименталном методу и не прихватају интроспекцију као легитиман научни метод).

Према Пијажеу, основни покретач интелектуалног развоја је потреба за равнотежом, односно за „когнитивном складом“. Када особа прими одређене информације, оне ремете равнотежу уколико су необрађене и неусклађене са постојећим когнитивним шемама, па се приступа њиховој обради, тј. интројектовању у постојећи систем когнитивних шема.

Пијаже је установио 4 стадијума интелектуалног развоја чији је редослед непромењив и везан за одређене узрасте[1]. (Непромењивост редоследа није урођена, него је последица услова да дете потпуно овлада функцијама једног стадијума како би могло прећи на следећи.)

  1. Сензомоторни стадијум (од рођења до 2. године) – дете спознаје свет уз помоћ опажаја и покрета. Рефлексни и спонтани покрети временом постају прецизнији и сложенији, а дете учи да уз помоћ њих делује на околину, чиме понашање постаје сврсисходно. Формирају се когнитивне шеме које се поступно усложњавају. На пример, дете старо месец дана посматра предмет док је у видном пољу, са 4 месеца орјентише се у правцу у којем је предмет нестао из видног поља и тако даље.
  2. Преоперативни стадијум (од 2. до 7. године) – развој говора омогућује развијање симболичких функција, јер је дете способно да повезује објекте са речима и симболима. Дете препознаје и именује објекте, повезује их са функцијом, може да их класификује (мада само по једном својству).  Овај период карактерише тзв. дечији егоцентризам, јер дете сагледава свет само из своје перспективе и није у стању да разуме други угао гледања (нпр. разговара телефоном, а показује предмет). Усмерено је на присутне објекте и то на тренутни, појавни облик, није способно да повеже и пореди познате појмове, нити да разуме реверзибилне односе. Дете пролази кроз фазе: анимизма (схватања неживих ствари као живих), финализма (неразликовање циља од узрока, „сунце сија да би нам било топло“), артифицијализма (веровање да је све створено и функционише на исти начин, као у свету људи („посадиш камен – нарасте планина“). Рани морал типичан за овај узраст је тзв. морал послушности, јер се исправним сматра оно што околина (пре свега, родитељи) поставља као пожељно и очекивано.
  3. Стадијум конкретних операција (од 7. до 11. године) – дете раздваја узрок од последице, може да врши логичке анализе, превазилази дечији егоцнетризам и у мишљењу је мање зависно од појавних форми објеката, односно од искустава које добија чистом пецепцијом. У стању је да врши логичке операције класификације, конзервације и реверзибилности. Може да замишља објекте и тако манипулише њима. Раздваја своју од туђе позиције и у стању је да прихвати правила. Може да сарађује, разуме појмове равноправности и у оквиру моралног развоја праведност се ставља испред послушности.  
  4. Стадијум формалних операција (од 12. године) – долази до раздвајања менталне операције од самог садржаја, па је дете у стању да манипулише идејама и вербалним исказима. Развија се комбинаторика, реципроцитет и хипотетско мишљење, дакле, адолесцент се не бави само реалним светом, него и светом могућности (па сагледава себе кроз димензију времена, трага за идентитетом, прилагођава се свету, али и свет себи, па обично има животну мисију и план реформисања друштва).

 

 


 

[1] Узраст је орјентациони, постоје извесна индивидуална одступања. 

 

Comments (0)

You don't have permission to comment on this page.